U našoj familiji smo već prije dosta godina odlučili da ne poklanjamo poklone odraslima nego samo djeci. Prilično komotna odluka jer se ne mora razmišljati šta pametno kupiti za malo novaca. Sin se naravno računa u odrasle ali s obzirom da je uprkos tome moje dijete, pravilo ga isključuje.To njemu obično ide na živce ali šta mu ja mogu - zašto čovjek inače ima mamu nego da se ima na koga ljutiti kad to poželi
( definitivno bezopasnije nego ljutiti se na ženu).
Iz nekog nedokučivog razloga je muž ipak prekršio pravilo i ispod bora se našao paket s etiketom Sretan Božić Gordani sa obitelji.
Dajem nagradu onome ko pogodi šta je bilo u paketu!
E pa nije bila svilena spavaćica. Uostalom ništa svileno, ništa mekano, ništa jestivo, ništa zlatno, srebrno ili od bilokojeg drugog plemenitog materijala, ništa zabavno, skoro bih rekla i ništa upotrebljivo.
ELEKTRONSKA VAGA! Sa nekih 5 postavki koje sve na razne načine govore istu stvar.
E pa sada imamo visokotehnološke dokaze da smo preteški, premasni, da nam je mišićna masa za 20 % manja nego kćerina a količina masti dvostruka, da jedva da imamo kosti ali da zato u nama bućka puno vode ili vina/pive.
To saznanje bi nas valjda trebalo ponukati da smršavimo. Danas smo zato već počeli sa oštrom dijetom. Nakon šta sam tokom noći smazala sve božićne kolače i pola kutije pralina sa likerom, zalijala to slatkom gaziranom tekućinom koja sadrzi 25% šećera, energično sam odlučila da trebamo radikalne promjene.
Zato je danas za ručak prisiljeno zelje i ostaci šunke. Bez kruha, krumpira, kolača itd.
Pa valjda ćemo nekako izdrzati do večeri.
